Мати невјерница (из Сиња) 0001    Пише књигу Асанагиница 0002    А из Клиса града бијелог, 0003    Пак је шаље у Цетину равну 0004    А на руке Бараковић-Ибре: 0005    „Душо моја, Бараковић-Ибро! 0006    „Мислила сам, од зла не мислила! 0007    „Још за мога Асан-аге жива, 0008    „Да ћу бити твоја љуба вирна.” 0009    У књиги јој Ибро отписује: 0010    „Муч’ не лудуј, Асанагинице! 0011    „У тебе су до два сина твоја!” 0012    Она њему опет отписује: 0013    „Теби бору, Бараковић-Ибро! 0014    „Ја ћу ићи билом двору моме, 0015    „Разболићу с’ болом брез болести, 0016    „Пак ћу послат’ до два моја сина, 0017    „Да ми оду до бијела Сиња, 0018    „И донесу воде Милетина; 0019    „Када дојду на Милетин воду, 0020    „Погуби и, Бараковић-Ибро, 0021    „Пака узми мене за љубовцу.” 0022    Пака иде она у двор били, 0023    Пака лига на меке душеке; 0024    Кад је лигла на меке душеке, 0025    Себи зове до два сина своја: 0026    „Бор’ вам, синци, сиви соколови! 0027    „Ево ме је врло заболило, 0028    „Бог ће дати, да ће добро бити: 0029    „Већ вас молим, драга дицо моја! 0030    „Ајдете ми до билога Сиња 0031    „Донес’те ми воде Милетина, 0032    „Чини ми се, драга дицо моја! 0033    „Да ће болу моме бити боље; 0034    „Ал вас молим, драги синци моји! 0035    „Не водите коњица големи, 0036    „Нит’ носите оружје уза се; 0037    „Јер не ваља вода под оружјем; 0038    „Дочекаће залци у Мојанци, 0039    „Отеће вам коње и оружје.” 0040    Ал’ ј’ у браће сестра домишљата, 0041    Крадом браћи коње изводила, 0042    Под скутима ђорде износила, 0043    Пак је браћи липо говорила: 0044    „Браћо моја, сиви соколови! 0045    „У нас јесте удовица мајка, 0046    „Не болује, већем ашикује; 0047    „Већ ајдете на Милетин воду, 0048    „Ви ајдете, ма мудро ајдете: 0049    „Кад дојдете на Милетин воду, 0050    „Наћи ће те Бараковић-Ибру, 0051    „Пазите се, да вас не погуби, 0052    „Ви радите њега погубити.” 0053    Када дица ричи разумише. 0054    Онда добре коње посидоше, 0055    Пака иду сињу сијеломе. 0056    Кад дојдоше на Милетин воду, 0057    Ту најдоше Бараковић-Ибру, 0058    Божју су му помоћ називали: 0059    „Божја помоћ, Бараковић-Ибро!” — 0060    „Да сте здраво, двоје дице младе! 0061    „Лудо л’ ћете изгубити главе!” 0062    Муче дица, ништа не говоре, 0063    Већ дозивљу Бараковић-Ибру: 0064    „Да ти бора, Бараковић-Ибро! 0065    „На ти видро, те нам додај воде.” 0066    А вели им Бараковић-Ибро: 0067    „Бора вама, двоје дице младо! 0068    „Одсидите добре коње ваше, 0069    „Пак узмите воде Милетина.” 0070    А вели му млађан Усеине: 0071    „Наша се је разболила мајка, 0072    „Бог ће дати, да ће добро бити!” 0073    Кад чу јунак мајку спомињати, 0074    Привари се, ујиде га змија, 0075    Узе видро, да му дода воде; 0076    А кад виђи млађан Усеине, 0077    Вади ђорду, одсиче му главу, 0078    Пак се добри коња одсиднули, 0079    И узели воде Милетина, 0080    Ибру чарне очи извадили, 0081    Па и мећу у видро у воду. 0082    Кад су дошли двору бијеломе, 0083    Носе воду милој мајци својој: 0084    „На ти воде, наша мила мајко! 0085    „На ти воде, не било ти боље!” 0086    Узе видро, да ће пити воде, 0087    Ал’ ј’ у видру очи угледала, 0088    Пак је синком тијо говорила: 0089    „Што је, синци, змија вас ујила! 0090    „Откуд очи Бараковић-Ибре?” 0091    Ал’ јој вели млађен Усеине: 0092    „Мучи туте, невирнице мајко! 0093    „Да ми није од Бога гријота, 0094    „А од људи велика срамота, 0095    „И тебе би саму погубио, 0096    „И очи ти чарне извадио.”